25+ i singl: Novogodišnji mejkover

Koko Šanel je jednom izjavila: ”Ne razumem žene koje se pre izlaska iz kuće barem malo ne doteraju jer – možda ih baš tog dana očekuje susret sa subinom. Nikad se ne zna!” Ovo važi čak i ukoliko ste se upravo uputili u kozmetički salon, odakle treba da izađete ulepšani i spremni dočekate Novu, potvrđuje naša kolumnistkinja Mina Aleksić.
IMG_2802
Pripreme za novogodišnje ludilo uveliko su započele. Kada kažem pripreme, mislim na ono što većina devojka mrzi, a ipak nemamo kud – sve mi to moramo da uradimo. Depilacija, tretmani lica, ispravljanje kose, manikir, pedikir… Ova bjutifikacija nekako dobija dodatno na značaju uoči Nove godine. Pa, ko bi još želeo da započne godinu s krznom na nogama, poput pećinske žene, vulkanskim kraterima na licu i iskrzanim gelom na noktima? Biti lepa samoj sebi svakako je parola današnjih devojaka, ali sve to ima posebnu čar ako znate da postoji osoba koja će obratiti pažnju na vas. Moje sređivanje uoči praznika inspirisano je slatkim iščekivanjem da će se za doček Nove godine ipak neko neplanirano pojaviti.
Dakle, izabrala sam dan i zakazala totalnu transformaciju, odnosno odlazak u salon gde će me preurediti i od mene napraviti tip-top devojku – spremnu za nova iskustva i događaje. Da bi mejkover dobio na značaju, svojski sam se potrudila da pre njega izgledam zaista kao čudovište. Prljava kosa, masno lice, nepočupane obrve, izguljeni nokti, a trenerka dovoljno velika da posle depilacije ništa ne pecka i ne steže.
Sedam u auto i, još uvek uspavana, onako usput doručkujem bananu. Stižem do odrednice, ali parking mesta nema ni u ludilu. Šta je tu je – rizikovaću! Parkiram na zelenoj površini, između kontejnera i stabla. U panici zbog kašnjenja, ne stižem sve da potrpam u torbu, te iz automobila izlazim s ključevima u jednoj a s korom banane u drugoj ruci. Zaključavam auto, a koru zafrljačim u kontejner. Kad ono… greška! G.R.E.Š.K.A. U ruci mi je ostala kora, a ključevi zveckaju u letu dok padaju na dno kontejnera. Očajna i nemoćna, naginjem se preko kontejnera da procenim koliko je ”duboka moja nesreća”. Da li sam baš dodirnula dno?
I baš u tom momentu, kako to obično biva u filmovima, ali i u životu, čujem iza sebe prijatan muški glas koji me prijateljski upozovara da mi nije baš pametno što sam se parkirala na zelenoj površini. Nisam stigla da ga pogledam, jer je u tom trenutku moja glava već uronila među đubre, u pokušaju da dohvatim ključ, te sam samo viknula: ”Baš me briga!”. Kad sam se, ošamućena smradom, konačno uspravila s ključem u ruci, otkrivam da ispred mene stoji – božansko stvorenje! Frajer savršen po svim apsektima potražnje.
Ali… on je samo podigao obrve, verovatno nimalo impresioniran ni mojim licem koje je izgledalo kao minsko polje, a ni kosom nalik na jeftinu periku. Promumlao je nešto u stilu ”kako god”, okrenuo se i otišao. A ja sam ostala s korom banane u ruci i još ponekim ”suvenirima” iz kontejnera, slučajno prikačenim za rukav. Poenta? Poslušajte moj savet: nemojte kasniti i nemojte izlaziti nedoterani! Jer poklon od Deda Mraza možda vas čeka iza ugla, pa budite spremni da ga raspakujete.

Mina Aleksić

Foto: Nikola Žakula

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *